Историјат

Историјски архив у Смедеревској Паланци основан је 30. 12. 1968. године одлуком Скупштине општине Смедеревска Паланка, са територијалном надлежношћу за паланачку општину. За првог директора постављен је Војислав Крсмановић. У априлу 1969. године, Архив се, заједно са Народним музејом, усељава у некадашњу зграду Среског начелства и Општине, на адреси Трг хероја 5 (данас Народни музеј). Након овог привременог решења, премештен је у оближњу зграду у данашњем Главашевом парку, на адреси Трг хероја 3. Скоро две наредне деценије, Архив ради на пословима прикупљања и чувања грађе у простору од само 120 m², нешто касније проширеном на 200 m², и у неадекватним условима.

У годинама које су уследиле, Архив је доживео више трансформација, у складу са тада актуелним концептима самоуправног социјализма. Као посебна организациона јединица, Архив, заједно са осталим институцијама културе, 1970. године постаје део Центра за културу. Организовањем у јединствени Центар за културу „Доња Јасеница“ 1985. године, Историјски архив је изгубио статус правног лица и фактички престао да постоји као самостална институција заштите, али је био и прва институција која је тај статус повратила 1992. године.

Одлуком Владе Републике Србије, 1996. године, Историјски архив у Паланци добија територијалну надлежност за општине Велика Плана и Жабари. Оваква одлука условила је хитно решавање проблема са простором намењеним за смештај архивске грађе. Исте године Историјском архиву додељен је објекат у улици Омладинска 13, у коме се и данас налази. Како зграда није наменски грађена за потребе смештаја архивске грађе, већ тада се приступило адаптацији. Уређење је извршено тако да, осим депоа за смештај архивалија на 800 m², зграда располаже и изложбеним простором, читаоницом са библиотеком и радним простором са канцеларијама.

Служба заштите архивске грађе ван архива установљена је 1971, чиме је започео систематски рад са регистратурама.

Делатност Архива

Данас Архив у Смедеревској Паланци, у складу са чланом 10. Статута, обавља делатности:

• заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива и рад депоа,
• сређивање и обрада архивске грађе и истраживачки рад,
• коришћење архивске грађе и библиотечког материјала, културно-просветна и излагачка делатност,
• дигитализација архивске грађе.