Верослава Вељашевић

Рођена 7. јануара 1940. године у Азањи. Основну и средњу школу завршила је у Смедеревској Паланци. Дипломирала на Филозофском факултету у Београду, на Катедри за историју 1964. године. Од 1969. године запослена у Архиву у Смедеревској Паланци. Звање архивисте стекла је 1974. године након полагања стручног испита у Архиву Србије.

Директор Историјског архива у Смедеревској Паланци била је у више наврата, у периоду од 1978. до 1997. године.

Поред активног прикупљања грађе са територије општина Смедеревска Паланка и Велика Плана, а за коју је надлежан паланачки Архив, током свог рада спровела је бројна истраживања и у другим архивима у тадашњој Југославији. Фокус њеног рада била је архивска грађа која се односила на локалну историју. Постепеним уласком грађе у Архив, Верославина интересовања и жеља за истраживањем, обрадом и публиковањем грађе гранале су се у више праваца.

Као један од значајнијих подухвата може се издвојити истраживање грађе која се односи на Први светски рат. Бројни одласци у више историјских архива резултирали су картотеком имена и података о месту и времену погинулих у Великом рату, а са подручја Општине Смедеревска Паланка.

Такође, захваљујући ангажовању Верославе Вељашевић, паланачки Архив обогаћен је деловима Фонда Дунавске бановине, који се односе на територију Паланке, у виду копија и уз сагласност Архива Војводине. Осим тога, током 1997. године учествовала је и у сређивању грађе у Архиву Српске православне цркве Епархије будимске у Сент Андреји.

Аутор је више стручних текстова објављених у Архивском прегледу, дописник „Наше комуне“, приредила је више од 25 изложби. За унапређење архивске делатности добила је награду „Даница Гавриловић“ 1981. године, као и награду „Недеља архива Југославије“ 1986. године. Учесник је многих стручних конгреса, члан Архивског друштва Србије и носилац звања архивског саветника од 1989. године.

На локалном нивоу била је сарадник на многим пројектима и у већини установа, због чега је добитник и неколико признања.

Била је председница и активни члан Кола српских сестара, где је такође њен допринос неизрецив.

Због свог великог залагања и исцрпног рада била је изузетно поштована у круговима тадашње српске интелигенције.

Као руководилац активно је радила на промовисању установе, окупљала бројне донаторе и спонзоре. Пишући један такав допис, упућен потенцијалном донатору, Верослава се обратила следећим речима:

„Поштовани господине, од када постоји људско памћење постојали су и људи који су били загледани у будућност са жељом да учине неко добро дело и да их то дело учини бесмртним“.

У немилом и трагичном догађају, 1997. године, изгубила је живот на радном месту.

Иза Верославе остали су син Владимир и ћерка Биљана, али и Међуопштински историјски архив који данас са поносом носи њено име!

Снежана Савић, архивист
Архив „Верослава Вељашевић“, Смедеревска Паланка